Сврха овог практичног предмета је да студентима приближи луткарски начин размишљана. Теоретски део обухвата историју луткарства, врсте сценских лутака, сценографија (свака врста лутака захтева специфичан декор) и прилагођавања костима захтевима задатих лутака. У практичном, много дужем делу наставе студенти се упознају са основама анимације и праве две сценске лутке. Идеја није била да праве класичне лутке, с чијим специфичностима се упознају за време наставе и које врло често захтевају мајсторе луткаре, већ да проникну у срж луткарства на специфичан начин. Први мањи задатак је да направе минималистичку лутку где ће запослити искључиво шаке и за коју је потребан само један аниматор. Смишљајући и правећи ту лутку могу да пусте машти на вољу креирајући свој лик. Други, много захтевнији задатак је да направе трансформерса инспирисаног неким литерарним или историским предлошком. Зачкољица у овом задатку је што ништа не сме да се одбаци или дода са стране већ неке појединости у једном облику и функцији у првобитном лику треба да поприме другу функцију у новонасталом лику. У овом задатаку су дозвољена два аниматора. Овим луткама предходи низ идејних, техничких и технолошкиких скица и цртежа. С обзиром на скромну количину алатки и мајсторских вештина студенти су правили и направили изузетно инветиве сценске лутке, како минуле школске године тако и свих предходих година од када је уведен овај предмет. Студенткиње Јована Матић и Милица Милутиновић престављају предмет Луткарство са својим трансформерсима.